Žao mi je.

Ne mogu ovo više. Ne stižem nikako. Hocete iskreno? Ne da se to meni, a nemam ni volje više. Na početku je bilo zanimljivo, zabaviš se, popuniš vrijeme, i tako to. A sad? Sad mi je to postalo kao obaveza. Previše sam ja lijena za ovo. Slikam ja svaki dan ponešto, ali ne da mi se stavljati. Slikam za sebe. Možda svratim koji put i stavim pokoju sliku, ako mi se baš bude dalo. Nemam vremena toliko. Makar je ljeto, koje mrzim, ali imam dosta vremena, i vani sam stalno.

Obilazit ću vaše blogove ponekad, komentirati ako mi se bude dalo, ali nemojte misliti da sam vas zaboravila. I dalje cu gledati vaše slike i uzivati u vasim umjetnickim djelima, kao da sam tu stalno.

Oprostite mi.

Volim vas.



Vaša Ema.

&hearts

Veliko spremanje kuce. -.- Preokretanje naglavacke. Ali doslovno, sve sve sve se sprema. I zadnja mrvica. Svaki ormaric, polica, svaka soba detaljno. Posizih. I mama me probudila u 12 sati da idem spremat. KRASNO. -.-

Ali eto, naisla sam na neki stari sesiric, pa iskoristila priliku. :)



A mobitel mi je na popravku. Aaaaaa. I sad moram slikat s jos gorim. :(

Tek sam se probudila. Kvaliteta uzasna. I imam uzasne podocnjake -.-

Moje starke i frendicine najkice.



Opet kasnim. -.-

Peku se palačinke. Mmm. A naravno, ja pečem, pa je koja i neuspješna. :)



A sestrica draga mi eksperimentira s cudnim sastojcima -.-